U kolektivnoj svesti svih nas od davnina žive legende koje nam na slikovit način približavaju udaljena sazveždja kroz slike koje duboko u nama oživljavaju upravo te priče. Sazveždje Vodolije nosi u sebi priči o Ganimedu, prvom smrtniku koji je postao besmrtan.
Ganimed je bio sin kralja Troja i kuda god da je krenuo svuda je privlačio pažnju svojom božanskom lepotom. Priča o najlepšem mladiću tog vremena stigla je i do samog Zevsa, te je on zadivljen lepotom smrtnika, poslao svog vernog orla da otme mladića i donese ga na nebo, kako bi bog svih bogova mogao da uživa u toj lepoti. Na nebu je Ganimed preuzeo dužnosti koje je do tada imala Heba, Herina i Zevsova ćerka. Postao je Zevsov peharnik i donosilac pića bogova. Legenda kaže da se nebo treslo od Zevsovih i Herinih svađa, što zbog Herine ljubomore to i zbog besa što je Ganimed zamenio njenu ćerku u dužnostima koje je peharnik obavljao. Jedino rešenje bilo je da Zevs postavi Ganimeda na nebo, te ako podignemo pogled put zvezda, vidimo ih kako iscrtavaju obrise prelepog mladića koji sipa iz svog pehara nektar, piće bogova.
Hijeroglif za znak Vodolije predstavlja modifikaciju Egipatskog znaka čiji je prevod vode iznad i vode ispod. To nas uvodi u spoznaju da sam znak Vodoije simbolizuje nebeske vode, zapravo beskrajno znanje koje se sa neba sliva na zemlju i ljudska bića. Ganimed je simbol i za mudrog čoveka jer je jedini uspeo da shvati i razume vode iznad nas i da ih spusti na zemlju. Na taj način postale su dostupne nebeske tajne i običnim smrtnicima, pa se u ovom znaku često rađaju ljudi koji su na neki način vanvremenski jer nose mudrost budućih znanja u sebi. Zato ih drugi ljudi mogu smatrati čudacima, a pojedini koji su razvili moć sagledavanja šire slike Univerzuma smatraju ih mudracima. Ganimed je postao besmrtan, te kroz njegovu simboliku srećemo ljude vodolijanskog tipa, koji svojim vizijama i uvidima pomeraju granice ljudskog uma, a čije ime ostaje zapisano u vremenu.
Vodolija je znak u čijoj simbolici je sve ono što je novo, neobično, neočekivano pa i čudno. Nije li čudna bila i Zevsova želja da mu peharnik bude najlepši mladić koji je zemljom hodao? Ovaj deo priče nas uvodi u temu homoseksualnosti i biseksualnosti. Samom Bogu Uranu, vladaru Vodolija, odsečene su genitalije i bačene u vodu te je iz morske pene blagoslovena Neptunom, rođena Venera, boginja ljubavi. Može se reći da je Venera (planeta Zemlja, jer je Venera vladar Bika) ćerka Urana gospodara neba i Neptuna vladara morskih dubina. Ponovo se spajaju vode iznad i vode ispod kako bi iznedrili mesto na kome mi danas živimo, prirodu kojoj se mi divimo i ljubav koju svi želimo da živimo. Uran nema genitalije, a Ganimed je prelep mladić koga Zevs uzima u svoje okrilje, te je Vodolijama blizak osećaj univerzalne, sveobuhvatne ljubavi, bez obzira na pol i rasnu pripadnost. Upliv Urana, kao i naglašenost vodolijanskog tipa u karti naglašava tolerantnost u svakom smislu od potrebe za slobodnom manifestacijom seksualnih opredeljenja, tako i u smislu težnje za oslobođenjem od propisanih pravila i zakona, jer se ljubav ne može uokviriti krutim zakonima.
Zevs je na nebu među Bogovima napravio pometnju unoseći promene kada je umesto Hebe, doveo smrtnika vodonošu te ne čudi što je Vodolija simbol buntovnika, ravolucionara, boraca za ljudska prava, reformista. Takođe ne čudi što će uvek biti nekoga ko će im osporavati prava i čiji vidici ne dosežu toliko daleko u beskraj nebeskih voda. Na sukob, između potrebe za promenama Vodolija i težnje drugih ljudi da stanje ostane nepromenjeno, ukazuje deo u kome se boginja Hera suprotstavlja Zevsu na tako žestok način da se nebo treslo.
Povezanost nade (Neptun) i budućnosti (Uran) u rađanju ljubavi (Venera) budi nadu da će nas u vremenu dotaći njena veličanstvenost.
