Sunce ulazi u znak Vaga 22. septembra i najavljuje početak jeseni. To je jedan od četiri značajna datuma tokom kojih se odnos između Zemlje i Sunca beleži kao početak novog godišnjeg doba. U trenutku jesenje ravnodnevnice dan i noć su skoro u ravnoteži, svetlost i tama su balansirani, i od tog trenutka Sunca je sve manje a tame sve više. Možda je upravo to i sama suština ravnodnevnice kojom se precizno opisuje priroda znaka Vaga.

Možda mislite da Vage maštaju o životu u kome je sve lepo i mirno jer ovim znakom vlada Venera. Mnogo dublja tema ovog znaka je odnos suprotstavljenih principa koji ne mogu jedan drugog poništiti. Kao što dan ne može trajno pobediti noć, tako ni Vage ne mogu postojati negiranjem druge osobe. Njihov moto je: Moje pravo ne poništava tvoje pravo. Ili, drugačije rečeno, njihova želja nije ništa manje važna naspram želje nekog drugog.

Ravnoteža je sposobnost i veština u kojoj suprotnosti postoje istovremeno.

Stoga je trenutak jesenje ravnodnevnice, na simboličkom nivou, gotovo kao nešto što je urezano u sam osnovni princip znaka Vaga. Dok smo kod Ovna imali ono njihovo Prvo ja kod Vaga imamo A ko si ti? Od tog trenutka osoba više ne može da razume sebe nezavisno od odnosa zato što se tek u kontaktu sa drugim(a) otkriva granica između onoga što osoba jeste i onoga što nije.

Astrološka osa Ovan–Vaga je mnogo više od običnog objašnjenja ja naspram njih. Ovde uočavamo početak priče o nastanku odnosa. Radoznalost Vage ide u pravcu da sazna šta se događa kada se njeno Ja susretne sa drugim Ja? Tu se rađa jedna od najzahtevnijih veština u životu svakog čoveka kada osim potrebe da zadrži svoj identitet u nekom odnosu uči i kako da se uklopi u paru. Svaki odnos podrazumeva pregovaranje, traži meru i sposobnost da vidimo drugu osobu ne odustajući od sebe. I još nešto što se pokazuje još težim, a to je prihvatanje da druga osoba ima pravo na sopstvenu realnost čak i onda kada je bitno različita od naše.

Tačno je da se uz znak Vaga često spominje i pojam harmonija. Kada o harmoniji razmišljamo kroz prizmu filozofije, još od Pitagore i antičkih mudraca, sagledavali su je kao kosmički lepak. Antički filozofi su verovali u muziku sfera, ideju da nebeska tela svojim kretanjem proizvode nečujnu, ali savršenu melodiju. Za njih je ceo univerzum bio jedno veliko muzičko delo. U tom kontekstu, harmonija je zakon srazmere i ravnoteže. Ona nas uči da svet bivstvuje samo onda kada su suprotnosti poput svetlosti i tame, toplote i hladnoće, ili muškog i ženskog principa u stalnom, izbalansiranom dijalogu.

 I upravo tu počinje njena senka. Kada čovek ne zna kako da se nosi sa nečim različitim tada pokušava da uspostavi mir ali ga ne postiže jer prećuti ono što misli, ublaži ono što oseća, pristane da bi izbegao konflikt, kaže nije važno, iako mu nije svejedno. Spolja gledano liči na Vagu, ali to više nije ravnoteža, to je odsustvo jednog stava. Prava Vaga ne izbegava konflikt tako što prećuti, već traga za načinom da obe strane dobiju pravo glasa.

Slika neba za ulazak Sunca u Vagu

Sunce ulazi u Vagu, a njen dispozitor Venera, je u Škorpionu. Venera, planeta koja vlada Vagom, nalazi se u znaku u kojem njena potreba za povezivanjem nije nimalo jednostavna. Škorpion traži ono što je ispod površine, u dubini duše, ono što želimo, čega se plašimo, za šta se vezujemo, šta ne možemo da pustimo i šta pokušavamo da kontrolišemo kada nam je nešto zaista važno. Venera u Škorpionu se ne zadovoljava lepom formom odnosa bez suštinske povezanosti.

Dakle ove jeseni Venera je kraljica odnosa jer 3. oktobra kreće retrogradno sa 8° Škorpiona, a zatim 25. oktobra ponovo ulazi u Vagu. Retrogradnost se završava 13. novembra na 22° Vage. Drugim rečima, pitanje Venere ove jeseni nije samo šta volim, već zašto to želim, zašto se za to vezujem, šta očekujem da mi drugi daju, šta dajem da bih nešto dobila zauzvrat, gde je ljubav, a gde strah od gubitka, gde je kompromis, a gde trgujem sopstvenim vrednostima. I još dublje – da li želim odnos sa stvarnom osobom ili odnos sa uverenjem koje sam kreirao o toj osobi? Ova Venera u Škorpionu ne dopušta olako da se pitanje vrednosti odvoji od pitanja moći.

Važan je i kvadrat sa Plutonom. Venera je 15. septembra sa 3° Škorpiona napravila egzaktan kvadrat sa Plutonom na 3° Vodolije. Taj aspekt se neće završiti bezazleno, (čitaj konfliktom), jer se kasnije tokom Venerinog retrogradnog hoda ponovo aktivira, na istim stepenovima 20. oktobra, što je i razlog privlačenja pažnje u toku ovog perioda. U toj napetosti Venera izjavljuje šta joj je vredno i koga voli, dok je Pluton primorava da tu vrednost obrazloži i na neki način odbrani postavljajući joj pitanja: zašto joj je nešto toliko važno, šta je spremna da učini da to ne izgubi, šta se dešava kada ne može da kontroliše da li će biti voljena.

Tu se otvara mnogo dublja priča o odnosima. Jer ono što zovemo ljubavlju ponekad u sebi nosi i strah od gubitka, potrebu za potvrdom, posesivnost, kontrolu, takmičenje, dokazivanje sopstvene vrednosti ili pokušaj da drugu osobu vezujemo za sebe tako što ćemo joj postati neophodni. Pluton nužno ne kreira te sadržaje — on ih naglašava i ističe njihovu vrednost. Zato kvadrat Venere i Plutona može da bude veoma neprijatan upravo tamo gde smo nešto dugo uspešno držali pod kontrolom.

Retrogradna planeta simbolički vraća osobu na ono što nije do kraja razumeo, ne zato da bi prošlost ponovo oživela, već da bi se nešto iz prošlosti sagledalo iz druge pozicije. Stoga retrogradna Venera u Škorpionu može otvoriti pitanje odnosa prema sopstvenim vrednostima, intimnosti, seksualnosti, novcu, vezivanju, gubitku ili poverenju. Ipak, suština nije u povratku bivših ljubavi niti u dramatičnim zapletima, ključno pitanje je mnogo dublje – koji delovi mene ponovo izranjaju na površinu jer još uvek nisu pronašli svoj mir? Nekada se osoba vrati, nekad se ponovi obrazac, ponekad potreba da budemo izabrani, možda i strah da ćemo, ako pokažemo pravo lice, biti napušteni, ali i stara predstava o ljubavi koju smo odavno prerasli, ali je još uvek živimo. Iz svega ovoga se prirodno nameće pitanje da li je ravnoteža koju smo do sada održavali zaista počivala na tome da je jedna strana ostala nedorečena.

Vaga i Škorpion se preklapaju na veoma složenim osnovama. Vaga pokušava da pronađe način u kome različitost ne prerasta u stalni sukob već je odnos okvir u kojem oboje mogu postojati sa svojim potrebama, željama i granicama. Međutim, kada Venera, kao vladarka Vage, uđe u znak Škorpion, pitanje odnosa više ne može da se zadrži na onome što je vidljivo i društveno prihvatljivo. Škorpion nas vodi ka onome što odnos zaista nosi u sebi – prema vezanosti, strahu od gubitka, potrebi za kontrolom, poverenju, ljubomori, želji za potpunim pripadanjem, ali i prema spremnosti da drugu osobu vidimo takvu kakva jeste, bez pokušaja da je menjamo kako bismo se osećali sigurnije.

Zbog toga Vaga i Škorpion predstavljaju dva čina iste unutrašnje drame. Vaga se bavi uspostavljanjem odnosa i pronalaženjem balansa između dve strane, dok Škorpion proverava šta se događa sa tom ravnotežom kada odnos postane zaista važan, kada se pojavi mogućnost gubitka, kada više ne možemo da ostanemo samo ljubazni i korektni, već moramo da se suočimo sa sopstvenim dubokim potrebama i strahovima. Tek tada postaje vidljivo koliko je ravnoteža koju smo uspostavili stvarna. Ako je nastala tako što je jedna strana stalno popuštala, prećutkivala ili se prilagođavala da bi odnos opstao, Škorpion će upravo tu slabost učiniti vidljivom. Cilj nije rušenje odnosa, već svest o tome da zajedništvo izgrađeno na potiskivanju gubi svaku stvarnu ravnotežu.

Zato predstojeći period nije samo priča o pojačanoj potrebi za odnosima, harmonijom i saradnjom, kako se često opisuje tranzit Sunca kroz Vagu. Mnogo je zanimljivije posmatrati šta se događa sa našim odnosima kada pokušamo da održimo mir, a istovremeno više ne možemo da zaobiđemo ono što je dugo bilo potisnuto. Vaga je na ozbiljnom ispitu iz koga uči kako da ne pobegne od sukoba, već kako da sačuva bliskost i onda kada se ispreče razlike koje se ne daju ublažiti kompromisom. Možda smo navikli da budemo razumni. Možda smo naučili da razumemo druge bolje nego što razumemo sopstvene potrebe. Možda smo postali veoma dobri u kompromisu, ali smo negde usput zaboravili da proverimo da li i dalje želimo ono na šta pristajemo.

U tom smislu, ova jesen može biti veoma značajna za razumevanje same Vage ili odnosa uopšte. Jer ono što nazivamo ravnotežom nije nužno stanje u kojem su sve strane podjednako zadovoljne i u kojem nema neslaganja. Živa ravnoteža nastaje tek kada postoji dovoljno prostora da različite potrebe i interesi budu priznati, a da nijedna strana zbog opstanka odnosa ne mora trajno da se odrekne sebe. Zato je Vaga mnogo ozbiljniji znak nego što sugeriše njena uobičajena predstava o lepoti, ljubaznosti, diplomatičnosti i potrebi za mirom. Njena prava tema je iskustvo susreta sa drugom osobom i stalno usklađivanje sopstvenih potreba sa činjenicom da i druga osoba ima svoje.

Stoga ova jesenja ravnodnevnica predstavlja gotovo savršenu sliku tog principa. U trenutku kada Sunce ulazi u Vagu, dan i noć su u ravnoteži, ali se priroda tu ne zaustavlja. Od tog trenutka noć postaje sve duža, a svetlost se postepeno povlači. Sama ravnodnevnica, dakle, nije trajno stanje jednakosti, već trenutak prelaza u kojem se odnos sila menja. U tome postoji važna lekcija za Vage – ravnoteža nije nešto što jednom uspostavimo i traje zauvek, to je dinamički proces koji zahteva trud i pažnju.

Ovaj tranzit, u širem smislu, nije rezervisan samo za rođene u Vagi — svako od nas nosi Vagu negde u svom horoskopu, pa je pitanje odnosa lično pitanje svakog čoveka, jer upravo sposobnost da stupimo u odnos sa drugim čini nas ljudima, i u najširem smislu, tka neprekidnu nit našeg trajanja na Zemlji.