Hermes je dete Zevsa i nimfe Maje. Bio je glasnik bogova kao i Irida, boginja duge što spaja zemlju i nebo. Sa boginjom Atenom spadao je u one bogove koji vole ljude podjednako uživajući u njihovim plemenitim osobinama, ali i manama. Kao i Atena bio je mudar i proračunat, a obožavali su ga trgovci i lopovi. Gospodario je bogatstvima koja daruje zemljina utroba. Smatralo se da je bog puteva i putnika te ako bi nešto vredno bilo nađeno na putu bilo je dar Hermesa. Pod njegovom vladavinom su bile granice na zemlji, a umrlima je pokazivao put u podzemni svet.

Dok je još bio beba uspeo je da nadmudri svog polubrata Apolona ukravši mu čitavo stado krava. Od kore drveća napravio je lažna kopita koja je kravama postavio naopačke, tako da su tragovi pokazivali suprotan pravac kretanja. Posle bezuspešnog traganja za kravama, sledeći pogrešne tragove, Apolon je na sunčevim bojnim kolima pretražio čitav svet, ali ni sa neba nije mogao uočiti ni traga svojim kravama. Na kraju je ponudio nagradu satirima – sledbenicima Pana. Oni koji su bili u Arkadiji čuli su iz jedne pećine čudan i do tada potpuno nepoznat zvuk. Bio je to zvuk prve muzike koja je ikada nastala.

Nije im bilo dozvoljeno da uđu u pećinu, ali im je jedna nimfa objasnila da se stara o veoma pametnoj i neobično talentovanoj bebi, zvanoj Hermes, koja je baš osmislila prvi muzički instrument. Instrument je napravljen od oklopa kornjače i creva krave, a beba ga je svirala kao uspavanku svojoj majci.

To je bilo dovoljno da satiri načulje svoje dlakave uši i obrate pažnju na dve sirove kravlje kože razapete ispred pećine. Iz sveg glasa su pozvali Apolona, ukazujući na kradljivca krava koji se krio u pećini. Kada se Apolon pojavio, ušetao je u pećinu i probudio Hermesovu majku Maju tražeći da mu se vrati ukradeno stado krava. Ali moj sin je samo beba, rekla je Maja, pokazavši na malog Hermesa koji se trudio da izgleda kao da čvrsto spava. Rođen je pre samo tri dana, kako bi mogao da hoda tako daleko terajući krdo krava?

Apolon je prepoznao kože svojih krava, te je rešen da kazni kradljivca, zgrabio bebu i odneo je do Olimpa, do samog Zevsa. Tu je Hermes priznao šta je uradio prihvativši da vrati svih 18 krava. Ali u krdu je bilo 20 krava požalio se Apolon i ja želim da se svih 20 i vrate!

Umiljato gledajući u Apolona Hermes reče – Brate, video si dve sirove kože ispred pećine. Njih sam žrtvovao u ime dvanaest bogova Olimpa. Iznenađeni činjenicom da su znali za samo jedanaest bogova sa Olimpa, Zevs i Apolon su bili zatečeni. Kako je beba znala toliko o Panteonu, a i ko je taj dvanaesti bog?

Prenemažući se i glumeći neprijatnost Hermes im je objasnio da je upravo on taj dvanaesti bog. U dubini duše osećao je slast pobede.

Sećajući se priče satira o neobičnom zvuku koji je dopirao iz pećine u kojoj su pronašli Hermesa, Apolon je tražio da vidi šta je proizvodilo taj zvuk. Hermes je vešto prebirao po žicama svirajući novokomponovanu melodiju u čast boga Sunca, svoga polubrata, Apolona. Božanski zvuci su osvojili Apolona koji je jedino želeo da zadrži liru. Bio je spreman da Hermesu oprosti vragoliju sa kravama, samo da je ima u svom posedu. Hermes je radosno poklonio liru Apolonu da bi već sledećeg trenutka počeo da smišlja novi instrument. Bila je to svirala spravljena od trske. Apolon je želeo da poseduje i ovaj instrument, a u zamenu je ponudio svoj pastirski štap. Ako bi ga uzeo, Hermes bi postao bog svih pastira, a to po njegovom mišljenju nije bilo dovoljno. Uživao je u pregovaranju, te je ponudu proglasio nedovoljnom. Želeo je da mu Apolon podari pored kaduceja i moć proricanja.

To je već bilo ozbiljno ugrožavanje Apolonovog položaja. Želeći da postane bog muzike i da svojim umećem muziciranja na liri očara sve, nije bio spreman da se odrekne svog proročišta u Delfima, koje je tražio Hermes. U zamenu je svom polubratu Hermesu ponudio da ga nauči da proriče uz pomoć kamenčića. Hermes je pristao, a potom je čak izmislio igru bacanja kostiju, da bi kasnije razvio tehniku kazivanja budućnosti uz pomoć kostiju.

Sve to i još mnogo toga učinilo je da Zevs bude ponosan i zadovoljan ovim zadivljujuće pametnim, spretnim i rečitim malim sinom te ga je načinio glasnikom bogova, prvim pregovaračem i najvećim slatkorečivim diplomatom na svetu.

Egipćani u srednjem Egiptu, na lokaciji koja je danas poznata kao Ašmunein, su obožavali Tota. Njega je stvorio njegov gospodar Atum, a veruje se da je Tot postavio primarnu upravu. Položio je sve znanje i nauku u 42 toma znanja koji su potom skriveni u najvećoj tajnosti dok ljudski rod ne bude spreman da ih otkrije. Usled toga je od Grka nazivan Hermes Trismegistos – Hermes triputanajveći. Čak je i Totov grad preimenovan u Hermopolis. Ovi spisi se nazivaju Hermetični spisi, a od srednjeg veka do danas traje potraga za njima, a mnogi naučnici čeznu da ih otkriju.

Po predanju, čuvenu smaragdnu tablu Hermesa Trismegistosa pronašao je Aleksandar Veliki u pohodu na Egipat. Na njoj su zapisana osnovna Hermesova načela koja su dobro poznata svim astrolozima, ali i svima koji se bave ljudskim sudbinama.

• Kako je gore tako je i dole
• Sve je dobro
• Ne postoji ništa skriveno što neće biti otkriveno

Smaragdna tabla treća
Ključ mudrosti

Ja, Tot, Atlantiđanski,
predajem svoju mudrost,
predajem svoje znanje,
predajem svoje moći.

Slobodno ih predajem sinovima ljudskim.
Dajem im da imaju mudrost koja osvetljava svet izvan tame.
Mudrost je moć i moć je mudrost,
jedno sa drugim, usavršavaju celinu.

Ne budi ponosan, o čoveče, u svojoj mudrosti.
Razgovaraj sa neukima kao i sa mudrima.
Ukoliko ti neko dođe pun znanja,
slušaj i obrati pažnju, jer mudrost je sve.

Ne budi nem kada zlo je izgovoreno,
jer Istina poput sunčevih zraka sja nad svim.

Onaj koji prekorači Zakon biće kažnjen,
jer jedino kroz Zakon dolazi sloboda čoveku.
Ne pobuđuj strah jer strah je okov,
stega što veže tamu za čoveka.

Sledi svoje srce tokom života svojega.
Učini više nego što se zahteva od tebe...