Mitologija predstavlja skup priča delom istinitih, delom legendarnih, a najvećim delom simboličkih i metaforičkih, u kojima se kroz izmišljenu stvarnost predočava ono što je ljudima neshvatljivo. Mitologija je metafora stvarnosti koju su generacije čovečanstva koristile sa namerom da prenesu mudrost i daju eventualne odgovore na sve ono što je ljudima bilo nepoznato, kao što su pitanja postanka sveta i svi prirodni fenomeni i pojave, za koje nije postojalo logično i jednostavno objašnjenje. Suština mitoloških priča je širenje horizonta sagledavanja sveta na nivou pojedinca i kolektiva. Ljudima su bile neophodne mitološke priče da bi mogli da razjasne određene pojave koje su proizvod ljudskog društva i čovekove psihe. Mit predstavlja ustvari istinu čovekovog nesvesnog. Jer sva čudovišta koja se mogu sresti u tim pričama, predstavljaju faktički čudovišta ljudskog uma. Isto tako, svi heroji i svi bogovi predstavljaju moralne vrednosti, snagu i potencijal uma. Ljudi su po svojoj prirodi stvaraoci mitova i uvek  psihološki preživljavaju mitske obrasce ili ih smeštaju u sam život.  Posmatrajući na taj način, svaki pojedinac se uvek nalazi u jednom ili drugom mitskom obrascu, a njegova sloboda izbora kao svesnog bića predstavlja slobodu da kraj mitološke priče kreira na sopstveni način, ili ga jednostavno poveže nesvesno sa drugom pričom.

O povezanosti mitologije i astrologije nepotrebno je i govoriti, jer obe predstavljaju prikaz ljudskog karaktera i ponašanja. Nazivi planeta su ustvari nazivi bogova iz mitologije, i kada se govori o karakteru i osobinama nekog boga, faktički se govori o uticaju te planete na formiranje ličnosti i karakter pojedinca. Nazivi planeta po bogovima iz rimske mitologije dati su upravo iz razloga što su bogovi grčkih i rimskih mitova mnogo bliži ljudskim bićima nego bogovi mnogih drugih mitlologija. Oni su u neprestanom kontaktu sa ljudskim bićima. Od postavke planete u zodijačkom znaku kao i od aspekata koje ona obrazuje sa ostalim planetama, može se doći do zaključka koji deo određenog mita se kroz to oslikava, tačnije koji deo mita će ta osoba živeti na nivou sadašnjosti.

Pozicija svake planete u trenutku rođenja je od presudnog značaja za nečiji karatker, ali jedna od važnijih je i pozicija Jupitera, iz razloga što on upućuje na to kolika je želja i mogućnost pojedinca da prevaziđe sebe, da se uzdigne, da napreduje. Ova planeta takođe upućuje na količinu optimizma koju čovek poseduje kao i vere u sebe samog. Jupiter pored toga u astrologiji upravlja bogatstvom, višim umom, velikim poslovima, moralnošću, prosperitetom, visokim obrazovanjem, dugim putevima, sportom, filozofskim razmišljanjem. Isto tako Jupiter je i zakonodavac, sudija, ali i onaj koji pruža pomoć.

Ako se pogleda kakva je priča o Jupiteru ili Zevsu, onda je jasno zašto ova planeta predstavlja u horoskopu sve gore navedeno.

Odakle priča kreće?

Stari Grci su smatrali Geu, majku zemlju za davateljku života i hraniteljku sve njene dece. Iz sjedinjavanja Gee i njenog sina Urana, boga neba, rođena je cela porodica bogova, nazvanih Titani.

Uran je strahovao od moći svoje dece, pa im nije davao da izađu na svetlost dana, već je svoje kćeri i sinove držao vezane i zarobljene lancima u podzemlju, u crnoj pećini Tartar. Ljuta zbog toga na svog muža, Gea je ohrabrivala decu da kuju zaveru protiv Urana. Najmlađi sin Kron (Saturn) napao je i kastrirao Urana i na taj način sebe učinio vladarem sveta. Uranove unakažene genitalije bacio je u okean, na kom mestu se od nastale morske pene izrodila Afrodita (Venera) prelepa boginja seksualne želje i ljubavi.

Medjutim, Kron je baš kao i njegov otac Uran bio plašljivi vladar, iz razloga što je njegova majka Gea prorekla da će jedno od njegove dece da ga zbaci sa trona kada odraste. Kron i Rea imali su troje muške dece, Posejdona (Neptuna), Hada (Plutona) i Zevsa (Jupitera) i troje ženske dece Hestiju (Vestu), Heru (Junonu) i Demetru (Cereru). Od straha da ga ne zadesi zla kob koju je Gea predvidela Kron je odmah po rođenju gutao celu novorođenčad koja su ostajala u njegovoj utrobi. Majka dece, Rea, želela je da ga spreči u tom proždiranju ali se veoma plašila njegove velike snage, te je zaključila da joj pobedu nad njim može doneti samo veliko lukavstvo i mudrost. Kada se spremala da rodi najmladje dete, Zevsa, prevarila je Krona ponudivši mu veliki kamen koji je on progutao, a novorođenog sina je sakrila u pećinu, u kojoj  mu je koza Amalteja davala mleko, a pčele su ga hranile medom.

Čim je Zevs dovoljno odrastao i osnažio, naterao je Krona da izbaci sve bebe koje je ranije progutao, a onda ga je vratio u podzemlje. Zevs se spominje kao najmlađi i najstariji sin Kronov, jer je poslednji rođen, ali kako su ostala deca bila progutana, a on ih je izbavio, onda se računa i kao najstariji jer su oni svi ponovo rođeni. Kron jeste bio najgori otac, ali je zato bio velikodušan vladar. Doba njegove vladavine naziva se i zlatno doba. Od kada je bio poražen od strane sopstvenog sina, počelo je doba u kome ljudski rod proživljava najveće patnje.

Medjutim, pre nego što su te nevolje i počele Zevs je zahvaljujući svojoj mudrosti shvatio da je neophodno da se napravi određena organizacija i podela zaduženja, a usled osećaja odgovornosti prema braći i sestrama koje je spasio, zaduženja je podelio upravo njima. Svojom sestrom Herom se oženio. Svojoj braći podelio je kraljevstvo sveta, a kako je on najstariji (iako poslednji rođen) postao je kralj svih bogova.

Od sve Geine dece, samo četvoro je prihvatilo Zevsa kao vladara bogova. Ostali su se udružili i krenuli u rat protiv bogova Olimpa. Mislili su da svojom brojnošću mogu pobediti Zevsa, ali se on setio storukih džinova i kiklopa koji su bili zarobljeni od strane Urana. Ponudio im je slobodu, ali ih je uslovio da se bore rame uz rame sa bogovima sa Olimpa i da kiklopi naprave oružje kome se niko ne može suprotstaviti. Uskoro je i sam Zevs dobio svoje oružje, nazubljenu munju. Posle deset godina, dobio je rat i priveo ga kraju.

Rat protiv Titana je završen, ali je Gea bila ljuta na Zevsa zbog oduzimanja prava na vlast ostaloj njenoj deci. Rodila je stoglave džinove Tifona i Enkelada koji su mogli da bljuju vatru i slažu planine jednu na drugu. Bogovi Olimpa su prestrašeni počeli da beže u Egipat, prerušavajući se u životinje. Čak se i kralj svih bogova Zevs pretvorio u ovna, ali je smogao hrabrosti da se vrati i bori sa džinovima svojim oružjem, munjom. Čak i kada su džinovi bili poraženi, Enkelada je nastavio da bljuje vatru u svom zatočeništvu pod Etnom. Veruje se da je to razlog zbog koga je planina Etna tako aktivan vulkan.

Zevs je bio oženjen Herom, boginjom braka, i njihova deca su bili Arej (Mars) bog rata i Hefest (Vulkan) kovački bog, ali je Zevs zbog svoje nezasite prirode bio otac i mnogoj drugoj deci, što je kod Here izazivalo veliku ljubomoru.

Ako bi nadalje prolazili kroz grčku i rimsku mitologiju, u svakoj priči bi se našla povezanost sa Zevsom iz razloga jer je kralj bogova. No, već i u ovom kratkom delu mogu se videti mnoge njegove osobine, kao što su dovitljivost, bezgranična ali promišljena hrabrost, osećaj odgovornosti, osećaj za pravdu, ali i njegova slaba strana, a to je nemogućnost da odoli drugim ženama.

Ako bi se sada iz mitologije prešlo na nivo astrologije, može se zaključiti da od pozicije Jupitera zavisi koji deo mita o Zevsu će osoba živeti i koga iz mita će ona predstavljati. Isto tako Jupiterom u natalnoj karti mogu biti prikazani i drugi ljudi koji ulaze u život pojedinca čiji je horoskop. Ako je ova planeta snažno zastupljena u horoskopu ona može upućivati na rođenog pobednika koji do svoje pobede stiže svojom visprenošću, hrabrošću i ostalim osobinama koje Zevsa krase, jer se njemu pripisuje želja za uspehom. Čovekoljubivost i pravdoljubivost jesu porivi koje Jupiter nosi, ali on često ne utiče na razvoj tih osećaja, pa se često dešava da njegova pozicija može dati osobu kod koje je najviše izražena potreba za čistim uživanjem (što se vidi u delu mita u kojem on ne može da se obuzda, i da ne ulazi u odnose sa drugim ženama). Dakle, ukoliko je Jupiter dobro postavljen u horoskopu i ima kontakt sa ličnim planetama, on daje neku vrstu obećanja da će osobi nekada biti dobro i da osoba prirodno i lako nešto dobija. Dobar Jupiter sam po sebi ukazuje na visok moral, što u tom slučaju već govori da osoba sama vodi računa da ne preteruje. Ukoliko Jupiter ima loš odnos sa ličnim planetama, osoba je sklona da preteruje u svojim očekivanjima.

Mit o Zevsu na nivou realnog vremena i življenja, može se videti u svakoj osobi koja je na visokom položaju, u svakoj ženi koja je u odnosu sa partnerom (Zevsom) sklonom preljubi, u svakoj osobi koja i pored roditelja preuzima brigu o braći i sestrama, u svakom vojskovođi čiji se principi ratovanja zasnivaju na moralnom kodeksu, u svakom sudiji koji zločin kažnjava, ali i u svakoj osobi koja ne odoleva užicima već im se prepušta ne razmišljajući o posledicama. A i zašto bi, kad sve što ide od Jupitera može biti samo manje ili više dobro, ali u svakom slučaju dobro.